Nadogradnja zuba može biti raznovrsna, a najčešće su u pitanju livena, fiberglas i radiks anker nadogradnja.

 

Šta je to livena nadogradnja zuba?


Livena nadogradnja zuba predstavlja nadogradnju metalnim kočićem koji se zajedno sa izmodelovanim patrljkom zuba cementira u kanal mrtvog zuba, a potom se na njega postavlja kruna. Može se reći da je ova vrsta nadogranje komplikovanija jer se radi u dve seanse. U prvoj seansi se dešava da se vadi kanalno punjenje do dve trećine kanala, a potom se obradjuje kanal kako bi se postavila krunica, koja se modeluje spolja. Poseta zubaru traje oko 45 minuta do sat vremena.

Kada se završi livenje kočića, stomatolog ga cementira i potom se izrađuje krunica. Ova poseta traje nešto kraće i manje je neprijatna.

FIberglas zubna nadogradnja kao alternativa
Nadogradnja zuba koja je prethodno fabrički pakovana u različitim veličinama zapravo je zub koji je spreman za cementiranje. Zub se izrađuje od fiberglasa, a cementira se bez otiska.

Uvrđivanje modela vrši se prvenstveno na osnovu veličine, a veoma se lako nadograđuje. Fiberglas ne utiče na boju što je jako bitno jer je nijansiranje mnogo lakše, te se ovaj način nadogradnje neretko sprovodi.

 

Šta je fiberglas?


Gorepomenuti fiberglas je jedan od načina nadogradnje, ali je u našem tekstu ostalo nejasno kakav je to materijal. Zato smo ovaj paragraf posvetili nadogradnji zuba fiberglasom, odnosno opisivanju svojstava fiberglasa.

Naime, fiberglas je zapravo složeni kompozitni materijal koji se izrađuje od staklenih niti, povezanih sintetskom smolom. U pitanju je neka varijanta stakloplastike, pa je veoma važno pomenuti da je reč o čvrstom i elastičnom materijalu.

U pitanju je još i materijal koji je izuzetno otporan na hemijske spoljnje faktore. Zanimljivo je da se ovaj materijal često koristi kao zamena za metal, drvo ili staklo, a koristi se i u brodogradnji i pravljenju sportkse opreme. Upravo zbog ovih osobina, logično je da se fiberglas koristi i u stomatologiji.

 

Nadogradnja sjekutića

Veoma je često da je potrebno nadograditi frontalne zube, odnosno one koji se vidljivi prilikom osmeha, žvakanja ili pričanja. Takvi zubi zovu se još i sekutići, a u stalnoj denticiji postoji osam sekutića.

U pitanju su zubi koji su spljošteni i poznati su kao jedinice i dvojke. Prvi gornji i donji sekutići su često izloženi pritisku zbog zagrižaja, a i mogu se lako slomiti jer su „prvi na udaru“. Osim njih nije retko da se dogodi da se i treći i četvrti zub polome, jer se nalaze na najvidnijem i najdostupnijem mestu.

Nadogradnja sekutića radi se na isti način kao i nadogradnja drugih zuba.